U fokusu - Srbija

Javno-privatna partnerstva još nisu zaživela

Model javno-privatnog partnerstva u Srbiji još nije dovoljno zaživeo, iako bi omogućio brži razvoj infrastrukture, podizanje kvaliteta javhih usluga, reformu javne uprave, ali bi i osigurao priliv svežeg kapitala, rekla je potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić.

Na skupu "Javno-privatna partnerstva u Srbiji - kroz mrežu podrške do kvalitetnih projekata", koji su organizovali PKS i USAID, Vidosava Džagić je istakla da se uvođenjem privatnih partnera obezbeđuje bolje upravljanje u celom životnom ciklusu projekta, podsetivši na to da "država nije loš vlasnik, ali je loš upravljač". Prema njenim rečima, privatni sektor je pokazao da ima bolje preformanse, pre svega u upravljanju rizicima, ali i da je za uspešno partnerstvo potrebno zadovoljenje interesa obe strane.

Kako se navodi u saopštenju PKS, kada je reč o nedostacima koje treba prevazići, Džagić je kazala da se i privatni i javni partneri slažu da postoje regulatorna ograničenja koja se odnose na obaveznost osnivanja društva posebne namene radi realizacije javnog ugovora, što stvara dodatne troškove i usložnjava već komplikovane procedure. Potrbno je izraditi modeli javnog ugovora i modeli direktnog ugovora o finansiranju kako bi potencijalnim partnerima olakšali realizacija projekta javno-privatnog partnerstva, istakla je Džagić.

Direktor USAID projekta održivog lokalnog razvoja Hauard Okman rekao je da su privrednici ti koji treba da daju ideje za projekte privatno-javnog partnerstva (JPP). Iako je ovaj koncept način da se nađu finansije za projekte u javnom sektoru i da se projekti koji služe društvenoj zajednici finansiraju iz privtnih sredstava, prema Okmanovim rečima, ovaj koncept neće zaživeti ako privatni sektor ne može da zaradi na njemu. Privatno-javno partnerstvo je poslovni odnos, a Privredna komora treba da upozna privrednike sa prilikama za zaradu koje donose takvi projekti, rekao je Okman.

Privatno-javno partnerstvo je dugoročni poslovni odnos između lokalnih samouprava i države i privatnih partnera, kojim se obezbeđuje finansiranje, izgradnja, rekonstrukcija, upravljanje, održavanje objekata infrastrukture i pruđžanja usluga od javnog značaja, istakla je Slađana Sredojević, stručnjak za JPP. Sredojević je istakla podelu rizika kao ključnu prednost JPP i navela da se zahvaljujući ovom načinu poslovanja dužina izgrađenih puteva u svetu udvostručila. JPP najviše koriste Velika Britanija, Nemačka i Francuska, a osim u izgradnji ifrastrukture, sve je prisutnije i u prosveti, zaštiti životne sredine, zdravstvu, pa i izgradnji zatvora, rekla je ona.

Predstavnik IFC Nikola Mihajlović naveo je da je po modelu JPP urađen projekat snabdevanja strujom u Albaniji vredan 160 miliona evra, a u Bukureštu snabdevanje vodom, vredno 180 miliona evra.

Kako su ugovori JPP dugoročni i sklapaju se na 5 do 50 godina, važno je precizno uraditi ekonomsku oravdanost projekta, istaknuto je na skupu. U Srbiji je urađeno nekoliko projekata, stvoren je i zakonski okvir, ali je vrlo malo realizovano.     

Samostalni savetnik PKS Aleksandar Kemiveš je kazao da postoji normatvno- pravni okvir, a pre svega Komisija koja prati i ocenjuje projekte, i daje saglasnot za realizaciju. Ipak, imali smo mali broj prijavljenih projekata, a i od onih koji su odobreni malo njih je implementirano, što zbog odustajanja investitora usled krize, što zbog odustajanja lokalnih samouprava, objasnio je Kemiveš.

Kemiveš je naglasio da je potrebno podržati lokalne samuprave da budu kreativije i da rade po modelima koji su se već primenjivali u inostranstvu, i konstatovao da je u Srbiji puto od pripreme do realizacije projekta veoma spor. Kemiveš je rekao da kod nas još ni jedan projekat nije došao u fazu realizacije, a  podsetio je da su u svetu po modelu JPP renoviran  londonski metro i pariski stadion Rolan Garos.

Priovredna komora može i treba da bude partner lokalnim samoupravama i investitorima, i da pomogne kod ideja, strukturiranja i implementacije projekata, rekao je Kemiveš i istakao da PKS ima kapacitete i da posreduje između lokalnih samouprava, privatnih partenera, institucija i konsultanata, kao i da podrži investiciju u svim fazama realizacije, stoji u saopštenju.

Šef odeljenja projektnog i korporativnog finansiranja Sosijete Ženeral banke Aleksandar Đorđević je podsetio da je javno privatno partnerstvo model koji sa jedne strane omogućava finansiranje infrastrukturnih projekata za koje država nema sredstava zbog budžetskih ograničenja, a sa druge strane omogućava javnom sektoru da dobije bolje upravljanje koje bi privatni partner trebao da sprovede. Đorđević je kazao da u Srbiji postoji spremnost banaka za ovakve projekte, ali da treba imati u vidu da javno-privatno partnerstva podrazumevaju dugoročna ulaganja na period od 25-30 godina, zbog čega domaće komercijalne banke neće biti u mogućnosti da obezbede puno finansiranje, pa će moraće da se uključuju matice iz EU koje imaju razvijeno finasniranje na ovaj rok. Komercijalne banke u Srbiji moraće da imaju određeni finasnijski inženjering i da prave proizvode koji će moći da uz određena refinansiranja izgledaju kao finansiranja na 25 godina, naveo je Đorđević.